Slobodan Ristović

Uporedi smeštaj

Slobodan Ristović - pesnik ''čiji stihovi izviru iz podsvesti, iz kolektivnog sećanja, i na ravnodnevnicu dana polažu pitku i jezgrovitu sliku života i sveta''. (Dragan Hadži Todorović).

UMREĆU TI

Umreću ti
Kud' ćeš onda
Pusta,
Ko će tada
Da ti snove
Krade?
Ko će tada
Da ti pršti
Usta,
Kao što se
Pršte
Prve trešnje mlade?
Ko će onda
Kada jesen dodje
Od opalog lišća
Na sred puta
Da ti lice slaže?
Ko će onda
Da ti kaže
Ako umrem pusta
Ko će tada
Da ti pršti usta?

EPITAF

Pesma za moju dušu

Umro bih ali kuda ću
Od sramote?
Živeo sam ko što priliči
Čoveku
A ti si živeo ko pas
Živote.

TRAG NEPOVRATA

Kad umre moja majka
jedan će izvor
prestati da teče.
Jedno će srce
ptice odneti niz polje.
Moj će se otac pretvoriti u zemlju
da bi u njega
sahranili moju majku.

UZBURKANA PESMA

Da si peruška
Pa za šešir da te zadenem
Momci da me omrznu
Da kolje čupaju
A devojke da te kunu
Da ti zavide.

E, da si pomrčina
Prst pred okom da se izgubi
Da zalutam u tebi
Mesec da me ne nanjuši
U hrta kad se pretvori.
Majka da me po celo jutro
Doziva,
Samo na sokaku žene da pričaju
Kako me u oku tvome vidjaju.
Ti si mrva do neba narasla
Klas ti se ko ždrebe u
Nedrima razigrao
Ptice hoće da te pozobaju
Cigani u violine da te sakriju.

BUNAR

Bratu Momčilu

Kad si se ti
Rodio
Otac ti mesto
Šljive u prsa
Bunar posadio
Da budeš od zla
Jači
A ti žedan
Jer u bunaru rastu trubači.