Brdska salata unosnija od maline

Uporedi smeštaj

U Krivoj Reci pod Zlatiborom, odvajkada selu stočara, sada gaje zelenu salatu za domaće i strano tržište, očekujući dobru zaradu...

Kriva Reka – Brdovita Kriva Reka podno Zlatibora odvajkada je selo vrednih stočara i majstora pršutara, a sada se ovde zelene polja pod salatom kao u kakvoj plodnoj ravnici kraj vode. Bacili se brđani na povrtarstvo, s erskim podsmehom govorkaju komšije iz Mačkata, Kačera i drugih okolnih pršutarskih sela. Ali, Krivorečani za te priče ne haju. Vele da je ovde klima za ovaj posao idealna, a salata unosnija i od maline.

Na prostranoj oranici u središtu ovog naprednog sela, naspram seoske crkve, pružili se pod vedrim nebom redovi olistale zelene salate. Uz nju jedan plastenik pod kojim niče rasad za salatu, tu i poneki radnik. U selu je osnovano udruženje „Zlatiborski plodovi“, 23 domaćina su tu već uključena i prva proizvodnja je prošlog meseca krenula. Inicijativa za posao potekla je od jedne beogradske firme koja dve decenije salatom snabdeva „Mekdonalds“, naše trgovinske lance i izvozi u države bivše SFRJ, a Krivorečani su šansu oberučke prihvatili.

– Najpre je prošle godine ovde rađena probna proizvodnja na oko dva hektara i pokazala se uspešnom. Topli dani a hladne noći u periodu od maja do oktobra, periodom tokom koga su moguća dva-tri proizvodna ciklusa na istoj parceli (svaki po 45 dana), pogoduju gajenju kvalitetne salate na njivama. Zato je prvih pet kooperanata iz našeg udruženja ovog proleća ušlo u posao, na oko pet hektara zasadili smo salatu i ona je, evo vidite, dobro krenula, lepo se razvija. Nema bolesti, ni virusa, jer raste na nadmorskoj visini od oko 750 metara. Namera nam je, čim za koji dan bude dovoljno rasada, da još 11 hektara ozeleni – kazuje za „Politiku“ mladi domaćin iz Krive Reke Radovan Stojanović, predsednik udruženja „Zlatiborski plodovi“, stočar, u čijim štalama je 50 goveda, a sada gaji i salatu.

Budući da je navodnjavanje u bezvodnim brdima presudno, ključnu stvar učinila je opština Čajetina ušavši u poduhvat gradnje vodoakumulacije za krivorečke povrtare, koja se već privodi kraju, kao i tri bunara. I to odmah pošto su izbori prošli, što je za naše prilike neočekivano. S dovoljno vode za navodnjavanje 50 hektara njiva obezbeđuje se budućnost povrtarskom poduhvatu, za koji je, kako kaže Stojanović, osigurano i tržište. Ovde proizvedena zelena salata prodavaće se našim trgovinskim lancima, a kasnije izvoziti u Sloveniju. Krivorečani će na 15 hektara u ovoj sezoni, kako očekuju, proizvesti od 500 do 600 tona salate. Samo da ih neka nepogoda ne omete, da gradonosni oblaci ne ugroze trud.

Ima li računice u ovom poslu i otkud da salata bude unosnija od maline, pitamo našeg sagovornika: – Ulaganja domaćina prve godine po jednom hektaru su između šest i sedam hiljada evra: ulaže se u sistem za navodnjavanje s raspršivačima i drugo, potrebna je plodna njiva, prilično rada (pet radnika na hektar), ali se isplati. Već u prvom ciklusu od 45 dana, ako grad ne smlati salatu, moguće je bezmalo vratiti celokupno to ulaganje, a svaki novi ciklus, kad se odbiju troškovi, donosi zaradu od tri do četiri hiljade evra. Ostaje nam više nego malinarima, s tim što polugodišnja sezona, ako se sve dobro složi, može imati i tri ciklusa na jednoj parceli. Namera nam je da gajimo ne samo salatu, već i rotkvice, brokoli i drugo povrće ako od salate bude vajde – odgovara Radovan Stojanović.

A krivorečka priča poučna je i za druga planinska sela u ovom kraju. Mnoga stare i nestaju bez ikakvih šansi za kakav unosan posao, mladi iz njih beže u grad. Možda bi, ako dovoljno vode imaju, povrtarstvo takva sela iz beznađa izbavilo i sa osiguranim tržištem nove nade ponudilo.

Branko Pejović