Festival "Svet muzike" u Muzeju "Staro selo"

Uporedi smeštaj


Od 3. do 6. avgusta 2011. godine u Muzeju na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu održaće se Festival SVET MUZIKE.

Sa željom da  se prezentuju  raznolikost i snaga izvođačkih umetnosti u Srbiji, javlja se potreba za osnivanjem festivala koji bi na jednom mestu predstavio bogatstvo nematerijalnog kulturnog nasleđa. Do danas su u užičkom kraju, a i šire, sačuvani  različiti oblici izvođačkih umetnosti od kojih su   najzastupljeniji vokalna i instrumentalna tradicija, igračka tradicija, kao i specifičan oblik usmene tradicije izražen kroz erski humor. Vokalna tradicija je najšira i najzanimljivija oblast muzičke tradicije užičkog kraja. Instrumentalna muzika i dalje se rado izvodi na fruli, dvojnicama, gajdama, dok se usmena tradicija prenosila i putem  pesmama koje su pevane uz gusle.

Cilj festivala "Svet muzike" je prezentovanje srpske tradicionalne muzike posetiocima Muzeja na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu  putem koncerata izvornih pevačkih grupa, muzičkih grupa koje izvode ranu i srednjevekovnu muziku, kao i afirmisanih izvođača čija se muzika zasniva na tradiciji. Na taj način posetioci bi mogli da upoznaju razvoj srpske tradicionalne muzike od arhaičnih vremena, preko srednjeg veka, pa do danas.

Sreda 03.08. 2011. 17.00h - 19.00h

Pjevačka družina Svetlane Spajić  jeste novi a cappela poduhvat ove tradicionalne umetnice. Grupu odlikuje jedinstven, širok i pevački izazovan repertoar koji obuhvata najrazličitije, uglavnom nestale oblike starog srpskog tradicionalnog pevanja, poput ojkalice i orzalice iz Kninske Krajine, bosanskih potresalica, zlatiborske kajde, hercegovske gange, kantalice iz Podrinja, do starinskih balada iz istočne Srbije i pevanje uz kaval sa Kosova i Metohije... Grupa je održala niz koncerata širom Evrope uključujući i celovečernji koncert u čuvenom amsterdamskom Concertgebouw. Pjevačka družina Svetlane Spajić je učestvovala u predstavi  Roberta Wilsona “The Life and Death of Marina Abramović”.

Pjevačka družina Svetlane Spajić:  Svetlana Spajić – glas, video, Minja Nikolić – glas, Dragana Tomić – glas, kaval, Zorana Bantić – glas, Jovana Lukić – glas

Ženska pevačka grupa "Ribaševke" iz Užica više od trideset godina bavi se pevanjem izvornih pesama iz "vika" i na "bas". Učestvovale su na brojnim smotrama izvornog stvaralaštva u zemlji i međunarodnim festivalima. Pored osvojenih nagrada na takmičenjima izvornog stvaralaštva dobitnice su priznanja Pozlaćenog lika Stevana Mokranjca i Zlatne plakete grada Kragujevca, kao doprinos u negovanju izvornog pevanja.

Četvrtak 04.08.2011. 17.00h - 19.00h

Đački tamburaški orkestar "Orfej" koga čine učenici Osnovne škole u Ravnima formiran je 2010. godine, pod instrukcijom učitelja Petra Glogovca. Đački tamburaški orkestar "Orfej"  je svirao na centralnoj ceremoniji proslave Dana grada Užica, kao i na Festivalu tamburaša u Užicu.
Bojana Nikolić i grupa "Dar" Od svoje četrnaeste godine profesionalno se bavi pevanjem. Učestvovala je na preko dvestapedeset koncerata u zemlji i inostranstvu. Sarađivala je sa mnogim eminentnim muzičarima i grupama koje se bave muzikom Balkana, kao što su narodni orkestar RTS-a pod upravom Ljubiše Pavkovića i Vlade Panovića, narodni ansambl RTS-a pod upravom Branimira Đokića i Miše Mijatovića, grupa Sanja Ilić i "Balkanika", Brankica Vasić - Vasilisa, Teodosi Spasov, grupa Ognjen Popović i "Prijatelji", Dragoljub Đuričić, grupa "Hazari", grupa "Teodulija", Svetlana Stević, Jelena Jovanović, Poja Bea /Palya Bea/ i drugi.

Petak 05.08. 2011. 17.00h - 19.00h

Muzički sastav Putujući svirači
Po ugledu na putujuće muzičare davnih vremena, koji su putovali i istraživali muziku drugih zemalja, proučavali je i svirali po dvorovima, trgovima i ulicama, članovi ovog ansambla okupili su se da putuju kroz muzičke vekove. Naročito su se usmerili ka izučavanju starih tehnika sviranja i istorijskoj interpretaciji.

Muzički sastav "Putujući svirači": Milan Stančić – lirski baritone, Mirjana Janković – blok flauta, Andrej Jovanić – teorba, Relja Svilar - perkusije

Crni dijamantni voz  je muzička grupa iz Užica, koja u maniru srednjevekovnih trubadura izvodi poeziju na savremen način, koristeći uticaje tradicionalne muzike, klasične muzike, bluza i džeza. Grupa je nastupala na ovogodišnjoj Noći muzeja u Prijepolju.

Ljuba Ninković je početkom 70-ih osnovao najugledniji akustičarski bend u Eh-Jugoslaviji, pod nazivom "S vremena na vreme". Njihova muzika je bila pod uticajem tradicionalnog zvuka područja Balkana, ispunjena Bliskim istokom, muzikom trubadura i anglo-američkim folk korenima. Svirao je u grupi "Tunel", pisao muziku za filmove i televiziju. Zajedno sa Biljanom Krstić osniva grupu "Bistrik", koji izvodi stare srpske tradicionalne pesme u novim aranžmanima. Poslednjih nekoliko godina okupiran je radom u novom bendu koji nosi naziv "Zanovet". Producirao je mnoge albume raznih umetnika i učestvovao u mnogim humanitarnim projekatima u celoj Srbiji.

Subota 06.08.2011. 17.00h - 19.00h

Užička kajda, Izvorne pevačke grupe
Vokalna tradicija je najšira i najzanimljivija oblast muzičke tradicije užičkog kraja, a ispoljava se kao jednoglasno  i dvoglasno pevanje. U dvoglasnom pevanju se razlikuju dva pevačka stila: stariji – pevanje na glas ili iz vika i noviji - pevanje na bas.
Nazivi na glas i iz vika široko su rasprostranjeni u celom kraju. Oni se odnose na sve oblike starijeg pevanja. Za ovu vrstu pevanja tipično je da se na manji broj melodija peva više tekstova. Melodije predstavljaju vrstu obrasca, nazivaju se kajdom. U pevanju ovih pesama učestvuju dva ili više pevača. Dvoglas je blizak jednoglasu a ispoljava se pojavom povremenih sekundnih sazvuka ispod pratećeg glasa u jednoglasno otpevanoj pesmi.
Obe vrste pevanja sačuvane su do danas posebno među starijom populacijom.
U vokalnoj tradiciji tekst ima najvažniju ulogu. Jedini zadatak melodije – kajde, klišea je da omogući da se tekst izvede, odnosno oživi. Zbog toga su melodije mnogo manje podložne promenama nego tekstovi, koji teže da budu što aktuelniji. Narodno pevanje u užičkom kraju, kao i u većem delu zapadne Srbije i Šumadije, kao najčešću tekstualnu osnovu svojih pesama ima, kratke i jasne poruke, aktuelne, rečite i duhovite. Osim rimovanog dvostiha, postoji i  rimovani trostih. Ređi su stihovi bez rime. Oni su uglavnom stariji od rimovanih. Veći broj pesama ima i refren, deo koji se nepromenjen ponavlja uz svaki melostih-strofu.

Reklamu možete pogledati ovde.

REALIZACIJU FESTIVALA JE POMOGLO MINISTARSTVO KULTURE, INFORMISANJA  I INFORMACIONOG DRUŠTVA REPUBLIKE SRBIJE

Povezani objekat: 

Vesti i događaji: 

Kategorija: 

Mesto: