Sirogojno Zlatibor - Izložba "Baština na rafu"

Uporedi smeštaj

PREPORUKA. Do 1. septembra je u u Muzeju na otvorenom "Staro selo" Sirogojno postavljena izložba Baština na rafu koja postavlja zanimljiva pitanja o trgovanju tradicijom.

BAŠ:TI:NA (NA) RAFU je eksperiment, doprinos rasvetljavanju dilema kojima danas posvećujemo pažnju: kultura na tržištu. Igra reči nije, naravno, slučajna. Tokom razvijanja ovog eksperimenta pošlo se od pretpostavke da (kulturna) baština, kao deo sveukupne kulture, nije sama po sebi na tržištu. Ukoliko se ona ne može čudesno preobraziti u „proizvod“, to znači da tu transformaciji moraju obaviti ljudi. Možemo ih ovde i sada nazvati profesionalcima u oblasti zaštite, prezentacije i interpretacije nasleđa. U tom je smislu Baš Ti Na Rafu upućeno njima. Dobro pitanje na ovom mestu bilo bi: „Ko su to Oni?“ Pitanja koja postavlja projekat Baš:ti:na (na) rafu odnose se na sve: na one koji znaju da su profesionalci, na one koji se tako osećaju, na one koji su amateri a veruju da su najbolji profesionalci, na one koje veruju da su profesionalci a lošiji su od najgorih amatera, kao i na one koji se nikako ne osećaju po tom pitanju.

Baš:ti:na (na) rafu ima dva „suprotstavljena“ dela koji čine celinu. Prvi deo baziran je na izmišljenom liku. Posao kustosa muzeja sastojao u formiranju psihologije izmišljene ličnosti koji u privatno nasleđe dobija kulturno dobro i „hvata se u koštac“ sa pojmom nasleđivanja u najširem smislu. Načine na koji lik uspeva ili ne uspeva da razgraniči lično od opšteg dobra, napravi razliku između prava i obaveza, razume odgovornost u sistemu nasleđivanja kroz svakodnevne igrokaze i odnos sa publikom oživljava saradnik na projektu i prijatelj muzeja koji razume suprotstavljene pozicije i dileme - Irena Molnar, etnolog/antropolog.

Kreirani lik veoma čestog reprezentuje profil posetioca Muzeja na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu koji imaju nekritički odnos prema prošlosti – idealizuju je, šminkaju i doteruju, već prema sopstvenom nahođenju. Te idealizacije veoma često podrazumevaju nostalgične floskule kakve su: ljudi su nekada daleko zdravije živeli i hranili se, bili dugovečniji, poštovali red, imali osećaj morala i hijerarhije... Lik koji „oživljava“ pred očima posetioca nema ulogu da raspravlja sa posetiocima o ovim stavovima niti da ih razuverava. Uloga lika je da kontinuirano osmišljava unutrašnjost jedne polovine glavne kuće domaćinstva i prilagođava je sopstvenim potrebama u svakodnevnom životu ili svečanim trenucima, ali kroz vizuru savremenog trenutka. Kroz stalnu adaptaciju prostora lik reaguje na komentare posetilaca, približava se ili udaljava od sopstvene vizije ili autentičnog izgleda, funkcija i obrazaca ponašanja. Istovremeno vodi lični dnevnik kao svedočanstvo o „svom životu“ ali i dnevnik kroz koji svakodnevno evaluira sopstvene stavove i stavove posetilaca. Ceo koncept zamišljen je kao direktan sudar vrednosnih sistema prošlosti i sadašnjosti i preispitivanja granica kompromisa i granica „trgovanja“.

Drugi deo eksperimenta smešten je u muzejsku prodavnicu replika proizvoda starih zanata i zanimanja i suvenira. U klasičnom prodajnom ambijentu izloženo je osam klasičnih belih muzejskih vitrina na koje su postavljene staklene kutije. U njima se nalazi osam predmeta iz etnografske zbirke muzeja. Predmete prati legenda koja ga smešta u istorijski kontekst zanata ili zanimanja personalizovan fotografijom proizvođača, biografija samog predmeta i istaknut inventarni broj. Dodatak koji „smeta“, ili se pak, u zavisnosti od ugla posmatranja, sasvim prirodno uklapa u ambijent muzejske prodavnice, jeste istaknuta hiperbolisana tržišna vrednost muzejskog predmeta oličena u gotovo nadrealnoj ceni. Kako je ona daleko veća od sličnih ili istih predmeta koji se mogu kupiti i u samoj prodavnici, čak astronomska, otvara se pitanje vrednosti i cene: da li vrednost korespondira sa cenom? Da li istorijat predmeta igra ulogu u određivanju vrednosti? Da li prisustvo biografije predmeta podiže vrednost i kako može uticati na cenu? Da li kolektivno i institucionalizovano nasleđe procenjivo ili neprocenjivo?

Kako "prodati" istoriju i identitet, a kako" kupiti" prošlost? Posetite izložbu tokom letnjih meseci i ponudite nam vaše odgovore.

Kako "prodati" istoriju i identitet, a kako" kupiti" prošlost? Posetite izložbu tokom letnjih meseci i ponudite nam vaše odgovore - See more at: http://www.sirogojno.rs/bastina-na-rafu#sthash.18CGVRDJ.dpuf

 

Vesti i događaji: 

Kategorija: 

Mesto: