a  Sedam i po decenija "šarganske osmice"   Ratovi odlagali gradnju   Do pruge licitacijom
                                         Rok tri godine     Država dovršila "osmicu" 
                           Odlazak "Ćire" u nezasluženu penziju    Simbolika broja  8  
 

              -- Sedam i po decenija "šarganske osmice" --
    Dve decenije po izgradnji moravske pruge Beograd-Niš, počelo je trasiranje pruge Stalać-Kruševac-Kraljevo-Čačak-Užice-Šargan-Vardište. Ta poprečna (transverzalna) pruga u Srbiji bila je podeljena na četri sekcije: Stalac-Čačak, Čačak-Užice, Užice- Šargan i Šargan-Vardište. Terenski radovi na trasiranju pruge trajali su pola godine i završeni su do kraja 1903. Planovi su izrađeni za prugu uzanog koloseka od 760 mm.

U vreme kada je trasirana zapadnomoravska pruga Stalać-Užice-bosanska granica, Austro-Ugarska je gradila vojno-strateški značajnu prugu Sarajevo-Vardište, sa krakom Međeđa-Uvac. Ova istočna bosanska pruga bila je duga 167 kilometara. Prolazila je kroz 99 tunela ukupne dužine skoro 13 kilometara, što je činilo 8 odsto od dužine cele pruge. Od Sarajeva, trasa je prvo išla dolinom Miljacke, na planinu Romaniju, potom dolinom reke Prače, od Ustiprače, dolinom reke Drine, od Višegrada dolinom reke Rzava do Vardišta. Puštena je u sobracaj 1. jula 1906. godine. 

Pruga Stalać-Užice-Mokra Gora počela je sa gradnjom 1907. Bila je dobijena saglasnost od Austro-Ugarske za priključenje ove pruge kod Vardišta na već izgrađenu prugu Sarajevo-Vardište. I pored carinskog rata (1906-1910) austro-ugarska vlada je dala odobrenje za povezivanje zapadne srpske pruge sa istočnom bosanskom prugom, kako bi osujetili plan o izgradnji jadranske transverzale preko turske teritorije.

Pruga Stalać-Užice završena je 1912. godine, neposredno pred početak Prvog balkanskog rata. Prvi voz u Užice stigao je 16. juna 1912. godine oko 13 časova, okićen zastavama i pozdravljen topovima. Svečani voz dovezao je u Užice masinovođa Slobodan Savić, bivši mašinski bravar. Pisak lokomotive uključio je kod Vrela, i tako ga dovezao na tek izgrađenu železničku stanicu u varoši .Na stanici ga je dočekalo oko dve hiljade ljudi. Užice je konačno dobilo železničku prugu. 
Pruga do Stalaća imala je duzinu 167,8 kilometara.

               -- Do pruge licitacijom --                                                            ...
   Od inženjera veliki doprinos na njenoj izgradnji imali su i D.Karakašević, šef sekcije za građenje pruge od Kremana do Mokre Gore, kao i inženjer Miloš Skakić, koji je radio na mokrogorskom delu pruge.Trasa ove pruge od Užica išla je dolinom reke Đetinje sve do Šargana, ne računajući delimično skretanje od ove reke u kremanskoj kotlini. Na ovom delu maksimalan uspon iznosio je 14 promila. Od stanice Šargan-Vitasi do Kotromana inženjeri su uspešno rešili visinsku razliku na trasi pruge izme|u ove dve krajnje tačke od 354 metra, sa maksimalnim usponom pruge od 18 promila.
Na uzdužnom profilu trase, pruga je polazila iz Užica sa 400 metara nadmorske visine, u Staparima je bila na 521 metar, Vrutcima 584 metar, Biosci 636 metar, Kremnima 743 metar, u železničkoj stanici Šargan-Vitasi 806 metara, i najvešu visinu je imala u najdužem, šarganskom, vododelničkom tunelu 807 metara nadmorske visine, na Jatarama 701 metar, u Mokroj Gori 567 metar i u tunelu 53 na bivšoj granici Bosne i Srbije, imala je visinu 453 metra nad morem. 

Šargansku prugu, kako najčešće zovemo ovu deonicu između Užica i Vardišta počela je da gradi Sarajevska direkcija 1. marta 1921.godine. Usled slabog napredovanja radova na pruzi, ministar saobraćaja Kraljevine SHS rešio je da način građenja ove pruge promeni i 9. oktobra 1921, pruga je izdata putem licitacije ne gradnju preduzeću "Feniks", od Užica do tunela u Šarganu za sumu od 35,810.835 dinara, a od Šargana do Mokre Gore zajedno sa tunelom ispod Šargana preduzeću Nikole Plavšića za sumu od 41.525.377 dinara.
Rok gradnje bio je 24. april 1924. godina. I deonica pruge Užice-Šargan bila je u građevinskom smislu veoma teška za gradnju, naročito na klisurastom delu reke Đetinje između Užica i Stapara, a potom i između Bioske i Kremana. Na tom delu izgrađeno je više tunela, potpornih zidova, mostova od kojih su se kao veći građevinski objekti izdvajali kameni i gvozdeni mostovi na reci Đetinji u samom Užicu i na ulazu u kremansku kotlinu. Na ovoj deonici prokopana su ukupno 22 tunela.
Trasa je bila duga 35 kilometara, i to: Užice-Stapari 8,9 kilometara, Stapari-Vrutci 5,5 Vrutci-Bioska 7,5 Bioska-Kremna 8,1 i Kremna-Šargan-Vitasi 5,0 kilometara.

           -- Rok tri godine --                                                                          ...
   Preduzeće "Feniks" je svoju deonicu od Užica do Kremana dugu 30 kilometara, odnosno do Vitasa 35 km, uspešno završilo zahvaljujući svom tehničkom direktoru inženjeru Boru Radenkoviću. Međutim preduzeće "Feniks" nije moglo da ispoštuje predviđeni rok gradnje 24. april 1924, nešto krivicom Direkcije za građenje, a prvenstveno zbog devalvacije dinara u to vreme. "Preduzeću je produžen rok prvi put do 30. juna 1924. godine, a drugi put do 30. januara 1925. godine, te je građenje trajalo tri godine i tri meseca". Licitaciona cena deonice Užice-Šargan od 35.810.832 dinara, na kraju je iznela 93.413.000 dinara. Na ovoj deonici pruge radovima su rukovodili šefovi sekcije inžinjeri: Milivoje Rašković, Nikola Đurić i Niko Martinović. Deonica Šargan-Mokra Gora -Vardište bila je i tehnički i građevinski veoma teška i izazovna. Već smo pomenuli da je ovu deonicu počela da gradi Austro-Ugarska 1916., kada je urađeno devet kilometara donjeg stroja pruge. Preduzeće N.Plavšić je iskoristilo izvršene radove i položilo kolosek koji je došao do samog podnožja Šargana.

Mesto do koga je došao taj kolosek, i danas se zove "Deveti kilometar". Ono je uzeto za glavno sedište građevinskih objekata Preduzeća Plavšić. Tu je instalirana žičana železnica koja je imala tri kraka, do najvećeg tunela na Šarganu u dužini od 1825 metara, druga, do stanice Jatare dužine 1926 metara i treća trasa  je išla do trinaestog kilometra u dolini Kamišine dužine 1400 metara, što je ukupno iznosilo 4491 metar. "Žičana železnica bila je kapaciteta 5 vagona na sat ili 40 vagona dnevno i njome je prevučeno oko 12.000 vagona građevinskog materijala."
Na prostoru tzv. Devetog kilometra i u dolini reke Kamešine nikla su velika radilišta sa izgrađenim barakama za smeštaj radnika. Pored žičane železnice Preduzeće Plavšić imalo je i mašine za drobljenje kamena, spravljanje peska, pilanu i razne zgrade za stanovanje. "Ono je u ove investicije uložilo veliki kapital i kada je trebalo da otpočne rad na pruzi u velikom obimu, ostalo je bez para i posao nije napredovao po predviđenom programu. Posle raznih opomena preduzeću se posao morao oduzeti 13.jula 1923. godine i dovršiti u državnoj režiji putem Odbora."
Pošto su oduzeti radovi na dovršenju pruge Vardište-Šargan od Prduzeća Plavšić, "ministar saobraćaja obrazovao je 20. avgusta 1923. Odbor, u koji su ušli: g.Nikola Đurić, načelnik Direkcije za građenje, g.Hugo Kajncl i g.Nikola Đurić inspektori. U nadzorni odbor ušli su: g.Ognjan Kuzmanović, direktor za građenje, g.Vlada Babović, pomoćnik generalnog direktora i g.Đoka Jeftović, načelnik Generalne Direkcije.

         -- Država dovršila "osmicu" --                                                             ...
   Odbor za dovršenje šarganske "osmice" uspešno je dovršilo radove na poverenoj trasi dugoj 22,8 km i prvi voz je prošao novom prugom 25. januara 1925.godine. Stanice na ovoj trasi su bile: Šargan Vitasi-Jatare 7,5 km, Jatare-Mokra Gora 7,8 i Mokra Gora-Vardište 7,5 kilometara. Železnička stanica Jatare služila je samo kao ukrsna stanica i u njoj nikada nije prodata ni jedna vozna karta.
I na ovoj trasi pored više propusta, mostova i potpornih zidova, izgrađeno je takođe 22 tunela od kojih je samo šarganski tunel bio dug 1666 metara.
Ova uzana pruga je imala veliki ekonomski, politički i vojno-strategijski značaj za novostvorenu državu Kraljevinu Srba Hrvata I Slovenaca, posebno za užička sela kroz koja je prošla. Pruga od Užica do Mokre Gore zaposlila je oko petsto ljudi, na održavanju ili kao saobraćajno osoblje na železnici.   

                                                                                                                                                         
-- izgradnja šarganske osmice   -- "ćira" turistička atrakcija  --  železnička stanica Mokra Gora  --  železnička stanica Šargan-VItasi -- šumska železnica -- železnička stanica Jatare  -- železnički linkovi

-- karta Mokre Gore  -- prirodne odlike Mokre Gore  -- vode  -- lekovito bilje   -- lov, ribolov  -- istorija, nekropola, crkve   -- škola  -- katran, Kotroman -- zavičajni dani -- fudbal, reli memorijal -- kontakt