Bora i Srba. Srba i Bora. Na Zlatiboru se tačno zna na koga se misli. Jer, oni su sasvim sigurno zadužili zlatiborsko nebo. Ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog božanstvene Botaničke baštice, koju su stvorili na mestu koje nijedan zlatiborski gost ne bi smeo mimoići...

Ko dođe na Zlatibor, a ne upozna se sa njegovom Botaničkom bašticom, neka se ne smatra velikim poznavaocem ove prelepe planine.

Ko prođe pored Botaničke Baštice a ne oseti potrebu da dobije informaciju više... teško da može očekivati da ga Sv. Jovan Biljober pomiluje. Jer, upravo on, zaštitnik onih koji lekovito bilje beru (i vole), brine i o ovom dragocenom kutku Zlatibora. I vodi računa da niko ko se raspita ne ostane bez odgovora. I bez milosti Božije. Pa se raspitah... "Mi smo okačili tablu 'Molimo Boga i nebeski narod da čuvaju našu botaničku bašticu...'. Naravno, više strepimo od nebeskog naroda... Ipak, dobro se drži. Tu i tamo nestanu table sa natpisima. U početku smo se ljutili i nervirali. Posle smo shvatili da to nije vandalizam, nego želja da se sebi priušti suvenir, sećanje na našu bašticu, pa nam je bilo lakše", započeli su svoju priču Srba i Bora, zahvalni baštovani botaničke baštice. "A zar ne bi bilo lakše da im vi ponudite neke suvenire? U vidu malih tabli, da ne bi dirali ove velike. Ili, recimo, baštenskog patuljka", želeo sam da budem koristan. "Jes', kad bi bilo deset Srba i deset Borivoja. Moglo bi se. Ovako, ne stižemo", složno su prokomentarisali moji novi prijatelji.

Žbun, žbunica i žbunići. Iako na veoma lepoj vizit karti, koju će vam Bora ljubazno dati pri upoznavanju, lepo piše njegovo ime i prezime, on vam se nikada neće predstaviti kao Borivoje Šišović. Nego isključivo - Pokretni Žbun. Koji ima svoju Pokretnu Žbunicu i svoje pokretne Žbuniće. I koji će uvek istaći da se samo zahvaljujući njima i Gospodu Bogu bavi poslom koji obožava. A sve do pre neku godinu nije bilo tako. Naš pokretni Žbun je 27 godina radio u preduzeću "Metaloplastika" u Čajetini, kao mašinac, i muku mučio sa činjenicom da njegov posao i ono što voli i želi da radi nemaju ama baš nikakve veze. Jer... "Ja sam preko 30 godina vezan za prirodu: planinarenje, kanjonski ribolov, lov, šumu, gljive, bilje...", naglašava. Pa je pre dve godine i zvanično prekinuo radni odnos. "Direktno odgovorni za to su moja Žbunica i Žbunići. Finansijski momenat je bio veoma važan, jer sam morao da osmislim dodatan izvor prihoda. I tako, malo po malo, rodio se naš pokretni Žbun, koji nam je sad jedini izvor prihoda", objašnjava nam Borivoje.

Srbina priča unekoliko je drugačija. Beogradski profesor srpske književnosti, Srboljub Ilić, koji već dvanaest godina živi u dobrovoljnom izgnanstvu iz rodnog velegrada, tj. na Zlatiboru. Pošteno. Srbu, inače, u prirodnjačkim krugovima smatraju jednim od najvećih domaćih poznavalaca pečuraka. Jer, naš Srba je takođe odmalena zaljubljen u prirodu. I njena bogatstva. Pečurke i lekovite biljke su mu život. Pa su se njegov i Borin put ukrstili. DOPUNJAVANJE KAO OBRAZAC PRIRODE "Borina i moja saradnja je krenula munjevito. Zahvaljujući preklapanju sfera i interesovanja. Iako smo suštinski veoma različiti. Valjda smo mi obrazac saradnje koja počiva na svekolikom dopunjavanju različitosti. To je obrazac prirode", tumači Srba svoje i Borino prijateljstvo. Prijateljstvo - zlatiborski razbarušeno. I bogato, kao što je zlatiborski svet lekobilja.

"Zlatiborsko tlo je takvo da ovde ne rastu bujne, velike biljke, koje sadrže veliki broj minerala i lekovitije su od biljaka koje rastu u pitomijim uslovima. Na Zlatiboru postoje biljke koje su u drugim krajevima retke, kao sto je trava iva, a opet nema nekih trava koje su na drugim mestima poznate, recimo kamilice. Zlatibor se smatra najlekovitijom planinom, pa je i njegovo bilje najlekovitije", odgovara Srba na moje laičko pitanje o Zlatiboru kao najbogatijem staništu lekobilja.

Prema statistikama iz sedamdesetih godina, Zlatibor je posle Hvara prostor sa najviše sunčanih dana, te spada u najosunčanije evropske planine, što lekovitom bilju daje ogromnu snagu. Zato Zlatiborske biljke kao sto su: iva, planinski čuvar, majčina dušica, komorika, koje rastu na suncem izloženim mestima, na kamenjarima, imaju čudesnu snagu što se tiče lekovitosti. Zlatiborsko lekovito bilje upravo zato zaslužuje - i ima - među našim lekovitim biljem poseban značaj, posebnu specifičnu težinu.

Zanimalo me je još mnogo toga. Npr. kako izgleda prosečan kupac Borinih i Srbinih proizvoda? Da li je to čovek koji je bolestan ili hoće da izbegne da oboli? Odgovara Pokretni Žbun: "Prosečan kupac je osoba četrdesetih godina, koja vodi računa o svom zdravlju, o zdravlju svoje dece i o svom izgledu. Najviše kupuju iz radoznalosti, kako bi probali zlatiborski čaj. Dolaze i ljudi koji su malo načeti nekim problemom, pa pokušavaju da ga saniraju. Dolaze i oni koji su svoje zdravlje potpuno zapustili i od nas očekuju neku slamku spasa koju, nažalost, ne možemo da im pružimo". Ljudi u bilju traže spas.

Turistička atrakcija "Pokretni Žbun" je veoma zanimljiva i jako privlači pažnju zlatiborskih gostiju. Naravno da većina onih koji mu priđu to čini samo iz radoznalosti, ali se ubrzo rađa i poverenje, pa se iste osobe vraćaju da se raspitaju za neku lekovitu biljku ili - bolest. "Mali je broj onih koji znaju koju biljku traže. Obično dođu sa pričom o tegobama, pa posle konsultacije napravimo razne kombinacije bilja koje koriste. Neki dolaze i samo zato sto vole razne kombinacije čajeva", opisuje svoje kupce Pokretni Žbun. "Od svih zlatiborskih ugostiteljskih objekata, meni se najviše sviđa krčma 'Gaj'. Pa sam im omogućio da u svojoj ponudi imaju moju kombinaciju izvanrednog zlatiborskog lekovitog bilja, nazvanu - "Gospodar planine". Ja taj čaj nemam u svojoj ponudi, ali ga pijem kod kuće. To je naš glavni porodični jutarnji napitak."

Srba je, opet, ovih dana okrenut INTERNET prezentaciji svog rada. U korak sa trendovima. Jako mu je stalo da sve konce drži u svojim rukama, pa je za te potrebe nabavio svu opremu. Čak i dobar foto-aparat. Koji će mu, naravno, posluziti i za druge svrhe. Npr. za pravljenje knjige. S kojom ne žuri. Ne žurim ni ja da vam baš sve ispričam o moja dva nova prijatelja, Bori i Srbi, i njihovoj Botaničkoj baštici. Dogovorismo se da nastavak sledi, kad Botanička baštica dobije svoj letnji bujni imidž. Kad u njoj procveta većina od vrsta, koliko su ih posadile brižne Borine i Srbine ruke.

"NIKAD NE SEĆERI ČAJ" Nikad ne šećerite čajeve. Eventualno medom, ali tako da se med stavi u hladan čaj, pošto ne trpi temparaturu višu od 40-45 stepeni. Preko te temparature, med se razgrađuje i u njemu ostaju samo ugljeni hidrati.
SRBIN OMILJENI ČAJ Čaj od prošlogodišnjeg šipurka: voda ne bi trebalo da ima temparaturu veću od 50 stepeni, kako se ne bi razgradio C vitamin. Trebalo bi ga piti umesto vode. "Ako se čaj od šipurka pije umesto vode, sigurno ćete se zaštititi od prehlade. To je i moj napitak u rancu, kad sam na terenu, s tim što onda dodajem med koji daje energiju i jabukovo sirće koje sprečava zeđ", preporučuje Srba.
BORIN OMILJENI ČAJ Čaj od svežeg lisća matičnjaka: kuva se tako što se upotrebi tri ili četiri puta veća količina čaja od uobičajene. Svež list matičnjaka se potopi u ključaloj vodi, zatim se dobro ohladi, procedi i stavi u frižider i može da se pije kao hladan čaj preko celog dana. Pije se između proleća i jeseni. Bora pije između litar i litar i po ovog čaja dnevno.

Autor: Goran Kojić za časopis "Zdrav život" 2004. godine,
Naslov teksta: Božanstveni plod munjevitog prijateljstva
Pokretni žbun - Borivoje Šišović 064/433.28.38

Baštica na prvobitnoj lokaciji pokraj trga:

Botanička baštica na lokaciji pored Pošte: