Višegodišnja zeljasta biljka sa mlečnim sokom. Rizom kratak. Koren vretenast, duboko se probija u zemlju. Listovi obrazuju prizemnu rozetu, lancetasti, objajasti, najčešće duboko i nejednako testerasto usečeni. Cvetovi jezičasti, žuti, brojni, sakupljeni u cvast glavicu. Listići u osnovi glavice zeleni, usko lancetasti i kada je biljka u cvetu ili plodu savijeni vrhom nadole. Plod je sitna siva ili crna orašica sa dodatkom za raznošenje vetrom. Cveta od aprila do septembra.

Gde se može naći: Česta vrsta na livadama, pašnjacima, pored puteva, na njivama. Ne treba sakupljati primerke u blizini tretiranih useva ili naselja.
Sakuplja se: koren (Taraxaci radix), ređe nadzemni deo biljke u cvetu (Taraxaci herba).
Metod sakupljanja i obrada: Nadzemni deo se sakuplja u proleće, a koren u septembru i oktobru. Nadzemni deo se odseca makazama uz koren i ređa u korpe, rastresito, da ne pocrne. 30% biljaka se ostavlja netaknuto. Koren se vadi lopaticom tako da najmanje 80% biljaka ostane netaknuto. Listovi i cvetovi se suše na promajnom i senovitom mestu u tankom sloju, a koren se dobro očisti, opere i suši na suncu. Ako je debeo, treba ga uzduž iseći. Suv materijal se pakuje u papirne ili jutane vreće. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Iz herbe se destilacijom pomoću vodene pare dobija plavo etarsko ulje.
Primena: Koren maslačka se najviše koristi zbog gorčine koju poseduju njegovi sastojci.
Sastojak je gorkih čajeva, služi za izradu alkoholnog ekstrakta (tinktura). Koristi se za poboljšanje apetita, jačanje, kod poremećaja varenja i, naročito, poremećaja stvaranja i lučenja žuči. Koren maslačka sadrži inulin (polisaharid sličan skrobu koji se ne resorbuje u digestivnom traktu); ređe se koristi i za izradu dijetetskih preparata, a prepržen, kao zamena za kafu.

(Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine")